ISPOVIJEST BIVŠEG ZATVORENIKA

'Bio sam fini zagrebački klinac, provodio sam se, sitno drogirao, a onda sam završio u ćeliji. Otad ništa nije isto...'


Lada Novak Starčević
20.06.2018.21:00
'Bio sam fini zagrebački klinac, provodio sam se, sitno drogirao, a onda sam završio u ćeliji. Otad ništa nije isto...'
iStock

sažeto

'Prevozio sam neku robu za poznanika. Uhvatili su me oko ponoći. Potpuno glupo sam pao', kaže nam 30-godišnjak. U zatvoru je bio devet mjeseci, a otad životari


Lada Novak Starčević
20.06.2018.21:00

Imao sam sretno djetinjstvo. Zagrebački dečko iz fine obitelji, sve po PS-u. Roditelji su me držali kao kap vode na dlanu i imao sam sve što mogu poželjeti. Tata je bio privatnik, firmi je išlo iznenađujuće dobro tako da smo uvijek bili dobrostojeći. Išlo se na skijanje, sve što sam poželio sam si mogao priuštiti.

U srednjoj su s pubertetom krenuli moji problemi. No, i dalje je sve bilo idilično. Išao sam u školu, a živio sam za izlaske s ekipom iz kvarta. U 1. srednje prvi put sam povukao speed. Cuganje je bilo potpuno normalno, često bih uzeo van od doma. Uvijek je bilo skupog alkohola u našem bifeu. Starci nikad nisu ništa rekli iako vjerujem da su vidjeli. Bio sam im oduvijek miljenik, a mama me uvijek branila kad bi tata poludio. 

Davala mi je novac za cigarete jer je znala da pušim. Uvijek je govorila da nema smisla da potrošim džeparac na to pa da nemam za sendvič u školi.

Volio sam ići na partije, a tamo bi se osjećao glupo da nisam ništa uzeo. Probao sam ecstasy koji mi se jako svidio. Osjećao sam se budnije, emotivnije i bio sam ful nabrijan.

U školi je bilo sve gore. Na kraju 3. razreda imao sam toliko neopravdanih da su me željeli izbaciti iz škole. Tata je rekao da je pametnije da se prebacim u privatnu gimnaziju. Meni je ionako bilo potpuno svejedno. Bilo mi je samo bitno da se ne moram opterećivati s glupostima.

Sve se vrtilo oko droge, provoda, cura i ekipe

Išle su godine. Provodi su bili sve žešći i bolji. Uz sve smo imali vikendicu na Krku tako da sam i tamo imao društvo. A droga je tamo bila još dostupnija.

Roditelji su me nakon mature stiskali da bi trebao na neki faks, ali sam ih nekako uvjerio da me malo puste na miru da odlučim što želim. Tata je imao dosta veza pa mi je često sređivao neke sitne honorarne poslove kojima sam kupovao mir doma. Godinama sam tako živio.

Sve se vrtilo oko droge, provoda, cura i ekipe. Više nisam imao previše kontrole. Upao sam u dilersko društvo na otoku, ludo smo se provodili.

Jednom sam prevozio neku robu za poznanika. Uhvatili su me oko ponoći. Potpuno glupo sam pao. Pretražili su auto i našli previše nedozvoljenih stvari. Marihuana, hašiš, ecstasy…

Starci su imali nekog odličnog odvjetnika, ali nedovoljno da me izvuče. Dobio sam devet mjeseci zatvora. 

Bilo mi je koma. To je baš bio udarac. Bio sam uvjeren da će me izvući. Stara je bila izvan sebe.

Kad sam ulazio sam se potpuno usr… Dolaziš tamo sam, nikoga ne poznaješ. Navikao sam doma na komfor, stvarno me nikad nije nitko gnjavio. No, istina je kako se tamo postaviš na početku, tako ti i je. Odmah moraš pokazati da ne daš da te zajebav.... Ubojice nitko ne dira, zapravo ih se svi boje. Silovatelji i pedofili prolaze najgore. I cinkaroši, njih svi mrze.

Priče o silovanjima među zatvorenicima su čista glupost. Ali da mi je bilo svejedno kad sam legao i zatvorio oči pred spavanje, nije. Bilo nas je šest u ćeliji. Spavao sam kao zec. Svi smo imali problema sa spavanjem. Uzeo bih tabletu za smirenje pa je bilo lakše.

Bilo mi je pakleno i noću biti budan

Bilo mi je pakleno i noću biti budan, mislio sam si da bar dok spavam nisam zatvorenik. Ovako kao da izdržavam duplo duže vremena.

Najgore su prolazili naivci, najčešće neiskusni klinci koji bi se počeli družiti s najopasnijima jer su mislili da će tako imati sigurnost. Starija ekipa su najčešće homoseksualci. Istina je da znaju pomoći, posuditi cigarete ili slično, ali uvijek traže nešto zauzvrat. Na kraju uvijek sve platiš. Bed je ako moraš platiti seksom, a nisi gay. To je koma. Ja sam ih se klonio.  

Bilo je hrpa sitnih prijestupnika, često neobrazovanih bez ikakvog zaleđa. Neki su izdržavali kazne od nekoliko godina, imali su loše savjetnike, odvjetnike. Svačega sam se nagledao.

Droge je bilo koliko hoćeš. Dobivali smo je skrivene u paketima, a često su je dečki koji su bili vani za vikend nešto uzeli, pa poslije kopali po čučavcu. Nisam puno razbijao glavu sa svojom situacijom, odmah sam shvatio da je zatvor nešto što moram odraditi. Jedino što sam znao kad sam izašao je da se tamo ne planiram vratiti.

Kad sam došao kući, starci me nisu puštali s vida. Bili su stravično naporni. Stalno su zapitkivali kakvi su mi daljnji planovi. Nisam imao pojma. Otad je prošlo tri godine. Ništa se značajno nije promijenilo. I dalje živim s njima. 

Posao ovako normalno nije bilo šanse da nađem, prvo što imam samo gimnaziju, a onda i to što godinama nisam radio. Još i zatvor. Ma koma.

Odradim neke honorarne stvari, ali ništa ozbiljno.

Glupo mi je lagati o tome. Curama naravno o tome ne pričam. U početku sam bio iskren, išao sam na spiku da sam napravio glupu grešku i da se kajem, ali većinom bi pobjegle glavom bez obzira. I među susjedima se pročulo gdje sam bio, i među rodbinom. Svi me se nekako klone, osjećam kako me mjerkaju kad me vide.

Imao sam jednu ozbiljniju vezu. Skupa smo bili dvije godine. Bila je super cura, ali na kraju je otišla s drugim tipom. Sad već imaju i bebu. Mislim da u vezi s njom nisam kriv, nema to veze s mojim zatvorom. Tako se posložilo.

Nekako sam sebi jadniji nakon svega

Stara ekipa iz kvarta je OK, svima je ovo moje iskustvo zapravo bila dobra škola da sve treba opreznije.

Dilati svakako više neću, ali marihuane se nisam odrekao. Smiruje me.

Mama se potpuno okrenula vjeri pa sam i ja da je smirim prihvatio to. Čak smo skupa dvaput otišli u Međugorje. Žao mi je i nje i starog, glup sam što sam im priuštio toliko briga.

Sad sam na sezoni na moru, radim kao konobar. Barem neka korist od mene. 

Sad kad razmišljam o svemu, zatvor mi je bio škola. Ali ne baš da sam nešto pametniji. Ili da nakon svega rasturam, a život je bajka. Zapravo samo manje vjerujem ljudima. Nekako sam sebi jadniji nakon svega. Mislim si da mi je život mogao biti puno jednostavniji, drukčiji da sam izbjegao tu glupu ćeliju. Nekad ležim u krevetu i maštam da se bar probudim pa da nema te noći kad sam pao. A opet moram prihvatiti stvari kakve jesu. 

Razmišljam da možda odem van pa da krenem od nule. Vidjet ćemo...

zatvorenik

zatvorska kazna

Podijeli članak

newsletter

Prijavite se na Newsletter